ОДЛУКОМ ВЛАДЕ СРБИЈЕ ЗАШТИЋЕН ОБЈЕКАТ У ЗАБЛАЋУ И НАЛОЖЕНЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ
Пише: Зорица Лешовић Станојевић
Одлуком Владе Републике Србије родна кућа Владислава Петковића Диса у Заблаћу проглашена је за знаменито место, као историјски објекат у коме је рођен велики српски песник. Кућа се налази у селу Заблаћу, на територији Града Чачка, на десет километара од центра града.
-Велики је број наследника, више од 15, а један је власник дела објекта и живи у делу куће. Сви ће бити обавештени о обавези „понашања са пажњом доброг домаћина“, према знаменитом месту. Уколико мере заштите не буду испоштоване, надлежно Министарство културе може одредити да се културно добро преда или повери физичком или правном лицу као стараоцу за спровођење мера заштите, дефинисаних Одлуком Владе. Старалац може бити Град Чачак или установа културе и односиће се на цео објекат који је сада прилично руиниран и у лошем стању – истиче Милица Дачић, заменица градоначелника Чачка.
Родна кућа великог српског песника налази се у центру села, и по свом изгледу није класична сеоска кућа из 19. века у селима Србије. Првобитно је то био хан, који је1861. године купио Димитрије, отац Владислава Петковића Диса. Један део објекта је прилагодио становању, а други део је био механа. Породица Петковић је наизменично живела у Чачку и Заблаћу, а 1895. године су продали ову кућу. Владислав Петковић Дис је рођен 27. фебрура 1880. по старом календару, 10. марта по новом. Основну школу завршио је у родном Заблаћу, а Гимназију је похађао у Чачку и Зајечару. Три године је провео као сеоски учитељ у селу Прлити код Зајечара, потом се сели у Београд и интензивно пише поезију и улази у друштво београдских великана, чији се интензиван живот одвијао у кафанама. Од критичара савременика био је оспораван, Јован Скерлић је говорио да сво зло долази од песника, али својом поезијом, заузео је истакнуто место у српској књижевности 20. века. Био је извештач у Балканским ратовима, повлачио се преко Албаније током Првог светског рата, пребачен је на Крф, а потом у Француску, где пише своју последњу збирку „Недовршене песме“. При повратку у Грчку, брод је код Крфа торпедовала немачка подморница 17/ 30. маја 1917. године. Дис заувек остаје у Јонском мору као „Утопљена душа“ (назив његове прве збирке песама).
Ревитализован објекат у Заблаћу, имао би, као и свуда у свету, велики културни, едукативни и туристички значај. И поред бројних институција и манифестација које носе и славе песниково име, на цивилизацијски начин „вратио“ би Диса у завичај.
(Цео текст и изјаву Ивана Милуновића, директора Завода за заштиту споменика културе Краљево, читајте у најновијем броју „Чачанског гласа)
