ИЗЛОЖБА СКУЛПТУРА МАРКА ЦРНОБРЊЕ У ЛИКОВНОМ САЛОНУ
Пише: Зорица Лешовић Станојевић
Један од најаутентичнијих уметника на нашој ликовној сцени, вајар Марко Црнобрња представио се чачанској публици својим занимљивим и оригиналним делима постављеним на изложби у Ликовном салону Дома културе. Дрво и теракота, дрво и земља, племенит и топао материјал користи за своје мале сцене, интимне приче из живота и одрастања деце.
Инспирација за ову уметничку причу су деца, пре свега његова, има их четворо. Она су га подстицала да ствара, да их уједно и сам васпитава и учи, прати њихово одрастање и разне животне ситуације. У узајамној интеракцији учили су и они од њега и он од њих. А циклус је својевремено назвао „Шта све не сме да се ради“ и посветио га најстаријем сину Павлу. Иако свако од нас може тумачити неко уметничко дело на свој начин, уметник увек има своју причу. Његове скулптуре, осим едукативне, имају и уметничку вредност, а оно што је заједничко Марку Црнобрњи и његовој инспирацији је искреност, она дечја. Тако је уредница Ликовног програма, академски сликар Весна Петровић, представила прошле среде уметника, отварајући његову петнаесту самосталну изложбу, овог пута у Чачку.
-Хвала вам што сте ме позвали да излажем, јер у последње време сам успорен и немам потребу и жељу да излажем, имам већу потребу за радом. Све оно што уметник уради данас је на неки начин више видљиво на интернету, на социјалним мрежама и све је ређе представљање једног оваквог опуса. Ово су скулптуре настајале последњих десет година, и преостале, јер дело сваког уметника је и на тржишту. Велико ми је задовољство што је ово моја лична колекција, коју излажем по Србији, Европи и свету и представљам себе са свим тим скулптурама. Ретко се могу видети уживо, јер су углавном распарене, и данас сам био изненађен кад сам их све поређао и видео како заузимају простор и колико јеу ствари битно гледање уметности онако како она заиста изгледа.
Сећам се као ђак основац, била је велика радост да погледамо уживо уметност и то је била некада устаљена пракса. Мислим да је тема ове изложбе, можда више за средњошколску филозофију и психологију, и позивам све школе да доводе децу у галерије, да погледају уметничка дела и сами формирају свој доживљај, исто као кад прочитају неку књигу. Уметник не ради ово због себе, него због публике, јер је то што ствара неки облик комуникације, колико год да је отворен или затворен. Барем ја имам потребу да својим радом комуницирам са друштвом – рекао је поред осталог, вајар Марко Црнобрња.
Марко Црнобрња је рођен 1978. у Обреновцу, а живи и ствара у Београду у статусу самосталног уметника. Дипломирао је вајарство на Факултету ликовних уметности у Београду у класи професора Мрђана Бајића. Од 2010. године је на докторским студијама на истом факултету, а од 2017. године је уметнички сарадник на Факултету примењених уметности у Београду. Излагао је на више колективних изложби, а за свој рад добио је више награда.
Међу њима су прва награда на конкурсу за ауторско решење годишње награде Града Шапца „Кључ града“ 2015, прва награда конкурса за званични сувенир Републике Србије на SHANGAI EXPO 2010, друга награда на Фестивалу светлости у Љубљани за пројекат светлосног објекта – LAMPATUSH 2009, трећа награда за дизајнерска решења Привредне коморе Града Београда 2014. Суоснивач је редизајн студија Штап&Канап под чијим кровом су реализовани награђени пројекти. Скулптуре му се налазе у сталној поставци Педагошког музеја у Београду, колекцији Зептер, Галерији РИМА, Народном музеју у Краљеву и приватним колекцијама.
