ДЕЦА СПАСИЛА МИШАРА
Деца из Кулиновачког поља, Стефан, Јовица, Павле и Неда, сви Шипетићи, прошлог четвртка нашли су се у неуобичајеној улози. Док су се играли жмурке у дворишту, њих четворо, иначе рођаци и комшије, пронашли су повређену птицу. Захваљујући њиховом брзом и веома добром реаговању спасен је мишар, који би већ видно исцрпљен вероватно био лак плен мачкама или псима луталицама.
Док нам препричавају догађај, говоре и о свом страховању да ли ће птица остати жива и опет се винути у небо. Птицу је прва видела најмлађа десетогодишња Неда, о којој деца у крају иначе кажу да веома воли и брине о животињама.
– Чула сам неко шушкање у оближњем жбуњу и прво сам мислила да је мачка. Када сам пришла ближе угледала сам птицу великих крила, која је покушавала да се ослободи грана.
Први се снашао њен три године старији брат Павле, који је ослободио птицу и тек тада схватио да се ради о грабљивици. Мислили су да јој је сломљено крило, јер је покушала да полети, али је убрзо, ударивши у металну ограду, поново пала на земљу. У тренутку су се сетили да је треба заштити, па су донели кутију, а Јовица је отрчао до куће и донео јој пршуту! Када су видели да није баш “расположена” за ту храну, сетили су се да су у близини видели мртвог миша, па су јој и њега “понудили”!
– Међутим, она га није ни погледала, изгледала је баш болесно, па сам позвао телефоном мајку и испричао јој шта се догодило. Рекла је да је сликам и да јој одмах пошаљем фотографију да би је показала људима који брину о животињама. Убрзо је стигао човек из Удружења и објаснио нам да је птица вероватно отрована, али да ће је однети код ветеринара који ће покушати да јој помогне – испричао нам је Павле.
Све док нису видели текст на сајту Удружења “Сове на опрезу”, страховали су да је птица угинула. Када су сутрадан сазнали да је др Шојић успео да је спаси и да ће мишар поново полетети, били су пресрећни.
Сва деца су ученици ОШ “Милица Павловић” и били су више пута у прилици да слушају предавања неког од чланова “Сова на опрезу”. Зоран Рајичић из овог Друштва каже да је мишар вероватно био веома исрпљен, јер, иако се често може видети на небу или у шумарцима око Чачка, није уобичајено да слети у насељено место. Сва срећа је, додаје Рајичић, да је “налетео” на такву децу, која су хтела и умела да му помогну.
– Мислили смо да је отрована, али испоставило се да је била само добро угрувана и прилично контузована. Птица се сада осећа добро, прима одређену терапију и надамо се да ћемо је ускоро пустити у природу – рекао нам је Рајичић.
Мишар, који се сматра чистачем у природи, јер једе и угинуле животиње, спада у строго заштићене врсте птица. Рајичић објашњава да су, иако је њихова бројност у Србији велика, веома угрожени, пре свега од несавесних ловаца који их убијају јер их сматрају “конкуренцијом”, односно да лове фазане и зечеве, што није тачно. Често су угрожени и због отрова на њивама, тако да је пре неколико година у селу Доња Горевница пронађен 21 угинуо мишар.
У народу се често зове орао мишар или јастреб. Међутим, ради се о посебној врсти птица, са изузетним видом, јер свој плен може да види на километар удаљености. Основна храна су му мишеви и други мањи глодари.
В. Т.
