ИЗЛОЖБА “СЛОБОДНО ЗИДАРСТВО У СРБИЈИ 1785-2017” У ДОМУ КУЛТУРЕ
Изложба “Слободно зидарство у Србији 1785-2017” отворена је у средњем холу Дома културе у понедељак, 19. марта. Представнике Регуларне Велике ложе Србије, која је основана 1919. године, представила је уредница Ликовног програма Весна Петровић. Изложбу чине илустровани панои са дескрипцијама о историјату и чланству, фотографијама симбола и истакнутих појединаца са њиховим доприносом напретку цивилизације, објекатима и мапама. О традицији “слободног зидарства” или масонства, код нас и у свету, заснованој на слободи савести, говорио је др Александар Нагорни из Регуларне Велике Ложе Србије, истакавши да је то “покрет светских размера који окупља слободоумне људе свих раса, народа и религија, а за циљ има лично усавршавање својих чланова по највишим и најстрожим моралним и етичким нормама”. Тиме чини, како је истакнуто, “својеврстан философско-етички феномен заснован на моралним начелима садржаним у десет Божијих заповести и на сличним моралним нормама, а служи усавршавању целокупног људског друштва у циљу моралног и материјалног напретка”, како би свет у коме живимо постао правичније, хуманије и толерантније место за живот.
Масонерија има дугу и славну традицију у Србији. Води порекло од прве, код нас познате масонске ложе “Пробитас”, основане 1785. у Петроварадину, само 68 година по оснивању Прве Велике Ложе у Лондону 1717. године. Идуће године биће обележено сто година од оснивања Велике Ложе “Југославија”. Поред осталог, ова изложба у два сегмента, од 1785. до 1941. и од 1945. до 1989, подсећа на славне масоне у нашој историји и њихов допринос развоју земље и цивилизације. Истакнути српски масони су били: Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Стеван Мокрањац, краљ Петар, краљ Александар, кнез Павле, Михајло Пупин, војвода Живојин Мишић, Стеван Сремац, Јован Дучић, Слободан Јовановић, Бранислав Нушић…
Један од приређивача изложбе и аутор поставке, архитекта Мирољуб Филиповић, рекао је да је циљ изложбе жеља да се демистификује мит о том великом, планетарном покрету слободног зидарства.
-Из разних разлога, врло често се и погрешно мислило и мисли да је то организација која се бави политиком, заверама, па чак и неким сатанизмом, што наравно нема никавог упоришта у овом покрету, по мом мишљењу. То је једна добротворна, хуманитарна и патриотска организација, која управо искључује сваку могућност бављења политиком и религијом. Право на религију и политику, наравно, има сваки појединац, али само изван ове организације. “Слободно зидарство” је покрет коме приступају људи на добром гласу, људи који желе да се још више морално изграде и да у својој средини, својој породици и својој домовини оставе нешто, по чему ће живети сећање на њих.
То је организација, као и свака друга, у коју се људи удружују, која има своја правила и неке тајне, које нису завереничке или могу некога да угрозе. Оно што је најважније, што потврђује историја, њени чланови су били изузетно важни људи, сваки у својој области и свако у својој земљи, углавном, веома угледни научници, филозофи, привредници, спортисти, по неко од њих је био и револуционар, иако се ниједним писменим документом, ниједна масонска организација или аудијенција никада није мешала у политичке догађаје. Било је масона који су учествовали у политичком животу, то је био њихов слободан избор, али то није било опредељење ниједне масонске радионице. На овој изложби су имена оних појединаца који су чинили Регуларну Велику Ложу “Југославија”, а данас “Србија” – рекао је Филиповић.
Значајно је, каже Филиповић, да је масонство утемељено на поштовању породице, као једне од најважнијих вредности друштва и да се у ову организацију не улази из личне користи, напротив. На једном од изложених паноа је и Масонски Декалог (врста етичког кодекса), из кога се могу сагледати хумани и прогресивни циљеви покрета. Разлоге за мистификацију овог покрета Филиповић види у неразвијености друштва, јер је у друштвима са мањим степеном демократије увек било оних који су доносили брзе и погрешне закључке, који су “слободног зидара” могли да коштају егзистенције.
Карактеристично је и то да чланство у масонској организацији подразумева једнакост и самосталност било где у свету. Не постоји хијерархија, нема “мањих”, а неке пријатељске везе могу утицати на то да се неки проблеми у свету реше и у томе и јесте тајна. Масонска организација мора да буде морална, масон не би смео да буде лицемер, нагласио је Мирољуб Филиповић.
ВЕЛИКИ ЂОРЂЕ ВАЈФЕРТ
-Међу истакнутим масонима у Србији био је Ђорђе Вајферт. Велики мајстор Ложе Краљевине Југославије, капиталиста, али велики добротовор. Он је градећи своје фабрике, радницима који су се женили или удавали, истог тренутка правио станове, сматрао је да појединац мора да буде социјално обезбеђен. То што је тада радио, Вајферт није радио случајно, и он то није радио из политичких разлога, већ зато што је био крајње друштвено одговоран. Све нас религије томе уче, али је у пракси много другачије – истакао је аутор поставке Мирољуб Филиповић.
Зорица Лешовић Станојевић
