ПОДРШКА И ЉУБАЗНОСТ – ОДГОВОР НА ПИТАЊЕ КАКО ДА БУДЕ БОЉЕ
Са каквим се све проблемима суочавају слепи и слабовиди, а предрасуде су једна од највећих препрека на њиховом путу, како појединац и цела заједница могу да допринесу да они буду „виђени“, остварени и успешни људи, као и о многим другим важним темама, могло се чути јуче у Дому слепих и слабовидих, који је отворио своја врата за активисте и чланове Канцеларије за младе Чачка.
Уз много питања, одговора, са занимљивим запажањима и за многе новим информацијама, уз искрени смех, протекло је скоро три сата дружења за Дан отворених врата, који је огранизовала Међуопштинска организација слепих Чачак, уз подршку Удружења “Интерактив”, Ресурс центра за Златиборски и Моравички округ. Одржан је у оквиру програма Млади су закон, који финансира Министарство омладине и спорта Републиике Србије.
Група младих из чачанске Организације слепих креирала је „БОНТОН – кратак приручник видећим особама, са саветима о приступу слепим особама“, који је подељен члановима и гостима. О себи, свом путу кроз живот и борби да буду равноправни чланови друштва, говорили су Лазар Филиповић, наш најуспешнији триатлонац и Ивана Величковић, песникиња и физиотерапеут.
Јована Пејоска, секретар у међуопштинској организацији слепих и једна од координаторки програма, говорила је Младима Чачка о свакодневним потешкоћама са којима се слепи суочавају. Многи су први пут видели како изгледа “брајева“ машина, а за успомену су добили своја имена откуцана „брајевом“ азбуком… Горовила је Јована и о основним видовима асистенције, које видећа особа може да пружи слепим и слабовидим, о тактилним таблама, о звучним семафорима који су, нажалост, у Чачку „угашени“… Наравно, и о школовању слепих и слабовидих, о професијама и запошљавању, које се, без обзира на многа обећања, слабо спроводи.
– Желели смо да онима који немају проблем са видом, предочимо бар неке основне информације о томе са чим се слепи и слабовиди суочавају цео живот. Данас, захваљујући звучном програму, као и другим технологијама, школовање слепих је много лакше и боље. Сва занимања су нам доступна, економија, право, многи су успешни физиотерапеути, преводиоци, и можемо рећи да нам је само „небо граница“. Љубазност и подршка су неки први кораци који свима могу помоћи – рекла је Јована.
Божана Марковић, такође координаторка, каже да слепе људе највише боли неразумевање оних који виде.
– Врло често нам се жале да, уколико питају суграђане, који је број аутобуса који се налази испред, добију одговор „Па, пише Вам!“… Многи не знају шта је „бели штап“, за шта се користи… Велика је предрасуда да слепи не могу да се школују и раде – наводи Божана само неке од примера, које су појединачно приказани у „БОНТОН“-у, са поднасловом „Боље је овако“. Писали су га чланови Организације слепих у Чачку, на основу сопствених искустава, и он садржи десетак прича, повезаних са разним ситуацијама, са корисним саветима за сваки вид помоћи слепима – како их водити уз степенице, помоћи да уђу у превоз…, о многим негативним предрасудама, које су чешће и болније, као и оним позитивним, као што је мишљење да имају чуло слуха, попут мачака… За сада је штампано 100 примерака, али се у Организацији надају да ће се наћи средстава да ова веома корисна брошура у будућности има већи тираж.
Сања Биочанин, координатор Канцеларије за младе Чачак, сматра да су оваква окупљања веома важна да би се развила свест о баријерама са којима се особе са инвалидитетом суочавају сваког дана.
– Људи који немају било коју врсту ограничења нису довољно свесни колико је тешко и колико им је потебно разумевање и подршка. А можемо да им прилагодимо неке својењ активности, да смањимо дискриминацију, да развијемо емпатију… Много тога смо на овом дружењу сазнали или смо можда и знали, али без дубљег сагледавања – запазила је Биочанин и нагласила да је приоритет Канцеларије за младе елиминисање дискриминације, подсетивши да су недавно релизовали пројекат „Један дан у мојим ципелама“, који је имао веома позитивне реакције.
В. Т.
