„КАМЕНА КЊИГА ПРЕДАКА“ – РИЗНИЦА ЗА ШКОЛСКЕ ПРОГРАМЕ
У оквиру “Ноћи истраживача”, коју је крајем септембра организовао Регионални центар за професионални развој запослених у образовању Чачак, о чему је више говорила Горица Станојевић, директорка ове установе, наводећи да је, поред образовног и научног, циљ ове манифестације био и што тешње повезивање са установама културе, просветни саветник Данијела Ковачевић Микић је истраживала крајпуташе као књижевно и језичко наслеђе.
Вођена идејом да се ова тема, исцрпно обрађена у „Каменој књизи предака“ Радојка Николића и „Плавој линији живота“ Бранка В. Радичевића (1961) као „националној митопеји, лирском миту о ратару и војнику“ (М. Тимотијевић), али и другој литератури, у којима препознаје дидактичку ризницу која се може и те како искористити и за богађење школских програма,Данијела је присутнима, превасходно просветним радницма, сугерисала могуће кључне појмове програма који би повезао различите предмете (српски језик и књижевност, историја, грађанско васпитање, веронаука, физика, техничко образовање, ликовна и музичка култура и друге), а који би уједно и унапређивао међупредметне компетенције ученика. Посебно се осврнула на стилско-језичке поруке епитафа и њихово вишеструко значење.
-Такав програм би унапредио културну мисију школа, почивајући на оним специфичностима локалне средине које већ представљају културну баштину. И крајпуташи, кованица Бранка В. Радичевића, су, како бележи Радојко Николић, „камена места памћења“ која припадају „свесној прошлости“, и потпора „организованом колективном памћењу без кога нема ни појединачног, ни локалног ни националог идентитета“, очему пише Милош Тимотијевић у поновљеном издању. Надгробни споменици су најраШиренији облик материјализације сећања– истакла је Ковачевић Микић.
Представљајући садржај другог допуњеног издања „Камене књиге предака“ Радојка Николића, у издању Народног музеја из Чачка, Данијела Ковачевић Микић је изложила бројне примере које наставници могу да употребе као наставне материјале при обради историјског развоја српског језика и његове лексике (народни језик, црквенословенски језик, утицај руског језика, турцизми, германизми и друге позајмљенице), граматике (морфологија, фонетика) и књижевности (песничка употреба језика, стилска средства, компарација са мотивима из ауторске и народне књижевности), истичући колико савремени образовни систем подстиче истраживачки (хеуристички) приступ и пројектну наставу као методе које ученике чине активним учесницима образовног процеса.
Током исцрпне и систематизоване презентације и понуђене литературе и смерница за даља пројектна истраживања, предочене су веома занимљиве анализе садржаја књига које су права ризница дидактичког материјала у раду са ђацима. Примера ради, богатство лексике народног језика у Западној Србији, доноси обиље изворних синонима за кованицу крајпуташ. Споменици се у народу, од краја до краја називају и: спомен, биљег, мрамор, крст, земник, надгробник, камен, дирек, задужбина, чувар, памјатник… На крајпуташима су остали и симболи везани за живот српских сељака, војника, а њихова, најчешће плава боја, носила је симболику вечне наде…
З.Л.С.
