ИЗЛОЖБА ЧАЧАНСКОГ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У НОВОМ САДУ
У Музеју Војводине у Новом Саду, 31. јула, отворена је изложба „ГРАДИНА НА ЈЕЛИЦИ – Утврђени центар у Илирику 6. века и вишеслојно археолошко налазиште“, коју је први пут у својим просторијама, у мањем обиму, приредио Народни музеј у Чачку 2014. године, поводом обележавања 30 година археолошких ископавања на локалитету Градина на Јелици. Поставка је, са готово двоструким бројем експоната, била презентована у Галерији САНУ током пролећа 2017. године и у Народном музеју у Краљеву, октобра исте године. У Музеју Војводине изложба ће бити до 31. августа.
Изложбу је отворио руководилац истраживања више од три деценије, археолог професор др Михаило Милинковић, а сарадници на изложби су археолози Народног музеја у Чачку: Вујадин Вујадиновић, Александра Гојгић и Љубинка Павловић.
Изложено је 504 експоната из фонда Народног музеја у Чачку, који су груписани хронолошки, тематски и према намени – од оних везаних за историјат истраживања, до налаза праисторијског, римског, рановизантијског и раносредњовековног периода.
Градина на Јелици данас представља једно од најпознатијих и најзначајнијих рановизантијских налазишта (време 6. и почетка 7. века н.е.) у Србији и њеном окружењу. Поред остатака из времена Источног римског царства (рановизантијских), на Градини се, у нешто мањој мери, дошло и до материјалних трагова из праисторијског и раносредњовековног периода. Културни слој са највећим бројем налаза свакако је рановизантијски, с обзиром да је у том времену на Градини био подигнут утврђен град са, до сада откривеним остацима пет цркава, са резиденцијама, кућама за становање, радионицама и складиштима, као и са некрополама.
Градина је удаљена око 160 км ваздушном линијом од Новог Сада ка југоистоку, и у близини је савременог Града Чачка. На надмосрксој висини од 846 метара, Градина представља један од доминантних врхова планине Јелице са кога се, како је то још 1865. године уочио пионир српске археологије Јанко Шафарик, пружа величанствен поглед на цео околни предео, са пречником од неколико десетина километара (Рудник, Равна Гора, долина Западне Мораве, Драгачево, и даље).
Зато није случајно што се живот на њој, са прекидима, одвијао у трајању од преко три миленијума, од праисторијских епоха до раног средњег века, посебно, у мање сигурним временима, када је човек тражио места за живот, која су била штићена својим природним положајем. Нема сумње да је Градина на Јелици један од кључева за разумевање процеса који су доминирали на Балкану током рановизантијског периода, у време сеобе народа и раног средњег века. Вреди подсетити на чињеницу да је управо у том периоду, на рушевинама Римског царства, дошло до основног формирања Европе какву данас познајемо наводи археолог Александра Гојгић, једна од сарадница на овом пројекту.
Зорица Лешовић Станојевић
