ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (11)
ГРАДИНА НА ЈЕЛИЦИ
О Градини на Јелици је већ писано много пута. Најзначајнија истраживања спровео је проф. др Михаило Милинковић. Локалитет је вишеслојан и обухвата праисторијски, затим рановизантијски и раносредњевековни део. У документу “Градина на Јелици – споменик од јавног интереса?“, Милинковић пише да је у 6. веку, највероватније за време владавине цара Јустинијана, на овом месту био подигнут нов град, за сада непознатог назива, као центар овог региона.
О њему говоре бедеми, куле, капије, затим одвојене и посебно брањене градске четврти (Горњи град, Северно подграће, Јужно подграђе, Западно подграђе), пет до сада откривених цркава са гробницама и гробовима и други објекти. Ту су и многи покретни налази, који се чувају у Народном музеју у Чачку, у коме су мањим делом и изложени. Међу поменуте налазе, поред новчића, накита, алата, разноразног прибора, делова наоружања, вага и тегова, стаклених посуда, спадају и медитеранске амфоре, које су недавно реконструисане.
Миленковић даље пише да се за сада анониман ромејски град са некрополама распростирао на територији од око 20 хектара. Својом структуром и својом величином он поред Царичиног града код Лебана улази у ред наших значајнијих рановизантијских налазишта, па и у ред оних важнијих на Балкану.
Литература: “Градина на Јелици – споменик од јавног интереса?“, Проф. др. М. Милинковић
Горан Шипетић, наставник географије у Економској и Медицинској шк
оли
