ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (21)
ГРАДАЦ – СТАРО ИМЕ ЧАЧКА
Током средњег века централно насеље на простору данашњег Чачка носило је назив Градац. Заправо у питању је назив тврђаве (Градац) око које се развило насеље (Чачак). Оба назива су словенска. Етимологија речи Градац говори да је на месту данашњег Чачка затечен неки мали утврђен град („градац”), а да је на Јелици било велико утврђење („градина”). У повељама византијског цара Василија II из 1019. и 1020. забележен је помен Градца у оквиру београдске епископије, са 40 клирика (црквених, духовних људи), што значи да је био значајно црквено средиште, као и и 40 парика. Остаје отворено питање да ли је цар мислио на Градац у долини Западне Мораве, можда неко друго насеље у Србији, јер тих назива заиста има пуно у Србији, или се повеља односи на Градину на Јелици.
Оно што је сигурно крајем XII века кнез Страцимир, брат Стефана Немање, подигао је манастир посвећен Богородици који је носио назив Богоридица градачка. Значај и ранг манастира обележили су насеље у долини Западне Мораве. Претпоставке да је кнез Страцимир манастирску цркву подигао на темељима рановизантијске базилике, односно тврдње да је данашња црква у Чачку заиста место старе Страцимирове задужбине, још није потврђено материјалним доказима.
У сваком случају током српског средњег века Градац је био назив који се употребљавао за насеље које данас познајемо под именом Чачак. Назив Чачак, које по досадашњим сазнањима први пут у писаним изворима помиње 1408. године, носило је подграђе Градца. Тек са пропашћу српске државе, када је митрополија запустела, а тврђава порушена, обновљено насеље које постепено расте поред Западене Мораве почиње да се именује као Чачак, док назив Градац нестаје.
(А. Веселиновић, „Чачански крај у средњем веку”, Богородица Градачка у историји српског народа, Научни скуп, ур. М. Вуловић, Чачак, 1993, стр. 59-60, 73-74; М.Чанак-Медић, „Нови подаци о архитектури и скулптури Богородице Градачке”, Богородица Градачка у историји српског народа, Научни скуп, ур. М. Вуловић), Чачак, 1993, стр. 81-96; Обренија Вукадин, „Археолошка истраживања црквене порте у Чачку”, Богородица Градачка у историји српског народа, Научни скуп, ур. М. Вуловић, Чачак, 1993, 99-104; Ј. Калић, „Дискусија”, Богородица Градачка у историји српског народа, Научни скуп, ур. М. Вуловић, Чачак, 1993, стр. 297-298; Дејан Булић, „Средњовековна материјална култура са Градине на Јелици”, Историјски часопис L, Београд, 2003, стр. 153-174).
Др Милош Тимотијевић, историчар, музејски саветник Народног музеја у Чачку
Фото:Средњовековна камена пластика на апсиди цркве у Чачку, С. Савовић, 2007.
