ЛЕКЦИЈА ИЗ ИСТОРИЈЕ И ВИШЕ ОД ТОГА
Глумица Јелена Пузић, Чачанка, дипломирала је на катедри за глуму Акедемије уметности у класи Мирјане Карановић и на катедри за историју уметности Филозофског факултетау Београду. Значајне улоге остварила је у представи “Београдска трилогија”, “Вертер-имаш ли наде, или наде немаш“ Запажене су њене певачко-глумачке тачке у комаду ”Брод плови за Београд, звезде Атељеа певају” где пева сваке године, а могли смо је видети и у спотовима “Рибље чорбе” и Марчела. Гледали смо је у филмовима „Поред мене“, главна улога, „Влажност“, „Отворена“, “Добра жена”, “Врати се Зоне”, комадима “Брачна игра”, “Ћелава певачица”, дебитовала је у ТВ “Синђелићи”, а има планова “пун кофер”.
Домаћој публици представила се монодрамом “Пу спас за све нас”, о Дијани Будисављевић, заборављеној великој хуманитарки Другог светског рата, која је дефинитивно потресла публику која се нашла на великој сцени Дома културе. Исте вечери представљена је и књига Бошка Ломовића о овој хероини. Јелена Пузић је драму поставила на сцену УК „Вук Караџић“, а премијера је била у априлу. Ауторка текста Нина Џувер засновала је причу на Дијаниним ратним дневницима, које је сама хероина водила све време током своје акције спасавања српске деце из логора НДХ.
-Није класична монодрама. Од почетка је замишљена тако да има музике и певања, радила сам са композитором Матијом Анђелковићем, кога зовем Моцарт, зато што је успео да осети сваку ситуацију до сржи и да направи музику, која баш обележава ту ситуацију.
Сонгови су направљени да потцртају најбитније тренутке у представи, ситуације које су специфичне и значајне, отуд та музика ту, да пружи некакву динамику. Представа носи два времена, дешавања током рата и после рата, јер се Дијана стално пребацује на стару и нову, здраву и болесну причу. Желели смо да подсетимо на њено херојско дело, које никада није смело да буде заборављено. Била је један од ретких људи, који се руководе истином и правдом, људи који су хумани из чисте емпатије и човекољубља, а таквих готово да више и нема. Страшно је до које мере се одричемо свакога ко би могао да буде светао пример, ко нас је било чиме задужио, био добар према нама и бољи од нас. Таква прича би требало да буде лекција из историје, којом би се позивало на хуманост, не одричући се било ког дела националног и културног идентитета, а сведена је на инциденте попут ове представе – каже глумица Јелена Пузић, о којој ћемо сигурно још много писати.
З. Л. С.
