У ПРЕДСЕДНИШТВУ СРБИЈЕ У УТОРАК ДОДЕЉЕНА НАЈВИША ПРИЗНАЊА КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈЕ
Под покровитељством Министарства културе и информисања у Председништву Републике Србије на Андрићевом венцу у Београду, у уторак, 5. фебруара, додељене су 55. пут Вукове награде, највише признање Културно-просветне заједнице Србије за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и на свесрпском простору. У присуству министра културе и информисања Владана Вукосављевића, и министара рада, екологије и привреде, бројних државних секретара, посланика, помоћника и представника САНУ, УКС, Београдског универзитета и других културних институција, организација и дипломатских представника, Одлуку о добитницима Вукове награде за 2018. годину саопштио је професор др Дарко Танасковић, председник жирија за доделу награде, напомињући да је од 86 предложених кандидата, одлука о овогодишњим лауреатима донета једногласно. Међу десет добитника Вукове награде и три добитника Изузетне Вукове награде, нашла се и рођена Чачанка, академски вајар и сликар мр Лепосава Милошевић Сибиновић.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић истакао је да „нити које повезују све добитнике овог признања, значајног по континуитету и квалитету, чине отвореност, посвећеност, искра, стваралачка дисциплина и смелост, да се датом друштвеном контексту упротстави и унесе промена“.
У име награђених присутнима се обратио Перо Зубац, књижевник из Новог Сада, добитник Изузетне Вукове награде, речима из есеја „Вук и иностранство“ Ива Андрића из 1947: „Вук није био први који је дошао на мисао да заинтересује иностранство за судбину српског народа и да га упозна са његовим умотворинама, али он је био први и једини који је нашао прави пут до тога циља и који је имао снаге, истрајности и вештине да оствари такве замисли, иако је мало помаган и често ометан и од оних, који су по свему били позвани да га помажу у томе.“ А намере свих културних стваралаца Перо Зубац препознаје у Вуковим речима: „У свим овијем пословима, главно је, или управо рећи једино, моје намјереније било корист и слава народа нашега“, и поентира: „И наше Вуче“.
-Мало је награда које имају тако дугу традицију и које су припале најзначајнијим личностима из свих области уметности и културе, великим ствараоцима, културним прегаоцима и институцијама, као и онима који су културу подржавали и помагали. И Вук Караџић се бавио бројним областима културе, образовања и науке и једна је од ретких личности, које су толико својих дела уградиле у темеље националне културе, а његови следбеници су српску баштину чували, ширили и надограђивали својим талентом, умећем и прегалаштвом… Ово признање од 1964. године, када је установљено понело је више од 500 лауреата, чије би биографије могле да уђу у посебну монографију Знаменитих личности Србије од те године, а занимљиво би било представити циклусе стваралаштва добитника Вукове награде по областима стварања… „Дело човека хвали“, каже народна пословица, а колико Вукова награда представља велику част за добитнике, толико и њени добитници чине велику част како КПЗС, тако и култури, просвети и науци Србије – рекао је генерални секретар ове националне установе, редитељ и књижевик Живорад Ајдачић…
Зорица Лешовић Станојевић
(Цео текст у најновијем броју „Чачанског гласа“)
