ОВОГОДИШЊИ ПЛАН ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА ПРЕДВИЂА ЗНАЧАЈНЕ РАДОВЕ
Град Чачак од 2015. улаже велика средства у превентивне мере заштите од поплава на водама другог реда, које су у локалној надлежности. Годишње из градског буџета потроши се 10-15 милиона за њихово чишћење, а за ове намене новац стиже и из републичке касе. Братислав Зечевић, начелник Градског штаба за ванредне ситуације, каже да су добри резултати посебно остварени прошле године, док су још већи број и знатно обимније активности предвиђене у наредном периоду.
У последње две године прави се Оперативни план одбране од поплаве. Урађен је и за ову годину и сада се чека мишљење из ЈП “Србија воде”, после чега би требало да се нађе у процедури Градске скупштине.
– У ове воде, као и бројне канале, деценијама није улагано. Прошле године уређена су корита Лозничке и Атеничке реке, као и Лупњаче у Јездини. Колико су ове реке биле запуштене говори и то да су нека стабла била стара и више од двадесет година. Ово растиње смо посекли, очистили смо гомиле смећа, што говори о ружним навикама мештана. Измуљене су Лупњача и Лозничка река, а тај посао на Атеничкој реци би требало да се заврши ове године. Најбитније је да су ове три чачанске реке ушле у стално одржавање, што поред осталог значи и да се два пута годишње, почетком лета и на јесен, растиње поред река третира. Сваке пете године требало би да се врши измуљавање, да не бисмо опет дошли у сличну ситуацију. Наравно, битно је да и мештани воде рачуна о својој околини – каже Зечевић.
И ове године за воде другог реда из градског буџета опредељено је десет милиона динара. Будући да то неће бити довољно, Зечевић верује ће се ребалансом буџета добити додатна средства. За сада су евидентиране критичне деонице, које су правиле проблем и пре месец дана, мада нису биле јаке падавине. Једна од ових тачака је река Ботуња у Трнавској Балуги, коју је прошле године ЈП “Градац” очистио у дужини од 1.200 метара, али се мора прочистити још око километар и по, до улива у реку Карачу. И сам улив Караче у Западну Мораву је такође запуштен, јер поред растиња има и муља, па је предвиђено продубљивање корита.
– У МЗ Сајмиште остало је око 500 метара канала “Ц 3”, који се улива у Чемерницу, а иде од стоваришта “Дрина”. Проблематично је што у том делу постоје четири изворишта, од којих два никада не пресуше. Једно од њих је “Танаско Рајић”, где је била стара чесма. Услед већих водостаја на Чемерници, вода се враћа, пошто је овај канал нижег нивоа. Како би се трајније обезбедио овај део, стручна лица морају наћи најбоље решење… Канал “Слатина” је већим делом прочишћен, али је остала једна критична деоница због малог промера цеви. Овај канал се делом улива у велики канал за наводњавање, тако да ће прво бити он прочишћен, а онда постављене веће цеви. У Пријевору ће бити продубљен поток Јунато, који је представљао проблем за време великих падавина и поплава 2014. и 2016. План је да се у оквиру акције “Сто као један”, која је прошле године организована у оквиру Протокола Слив Западне Мораве, уради чишћење и продубљивање дела корита овог потока. Биће ангажована Цивилна заштита, волонтери, механизација јавних предузећа – набраја Зечевић неке од важних послова за ову годину и наглашава да је значајно да градска комунална предузећа сада имају неопходну опрему за све ове радове.
Проблеме праве и Бресничка река и Жутаја, која иначе пролази и кроз краљевачку територију. Очекује се да у наредном периоду буде постигнут договор два града, у циљу решења овог проблема.
У наредне четири године припадници Цивилне заштите раскресиваће растиње око нисконапонске мреже, у циљу превенције пожара. Ови радови почињу наредне недеље.
В. Т.
