ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (59)
БРЕЗОВИЦЕ – ДРАГАЧЕВСКО СЕЛО НА ГРЕБЕНУ ЈЕЛИЦЕ
Село је вероватно добило име по брезовим шумама на северном гребену Јелице, где се налази и само насеље. Просечна надморска висина је 700 метара.
Брезовице су једино село на територији града Чачка које припада области Драгачево. Од Чачка је удаљено око 30 километара. Спада у мања драгачевска насеља. Све до завршетка другог светског рата административно су припадале Драгачеву.
Село се први пут помиње у Поименичном попису Влаха Смедеревског округа. Други назив био је Станче. Године 1572. имало је само три домаћинства и било је пописано као дербенд, односно кланац кроз који је пролазио важан пут. Становници у дербенду су били делимично ослобођени пореза, али под условом да обезбеђују слободан пролаз путника кроз тај кланац.
Село Брезовице су истраживали и Мирослав Миле Мојсиловић и Радован М. Маринковић. Према њиховом истраживању, на месту садашњег сеоског гробља налазе се старе непроучене некрополе. Није познато да ли су праисторијске или су настале касније.
Покојници се сахрањују у једно гробље, које је у близини Селишта. Оно је формирано, око старог гробља, које мештани још називају и „грчким“.
Према једном податку зна се да су Брезовице 1820. године имале пет кућа, седам ожењених и 22 арачке главе. Најбројније фамилије, уједно и најстарије, су: Мајсторовићи, Милекићи и Бојовићи. Када су досељене, ту су нашле само Баралиће, којих у овом селу више нема.
Из Брезовица је Веселин И. Милекић, радикал и народни посланик. Четири пута је биран за градоначелника општине Чачак.
Иначе, Брезовица је често име села код словенских народа. У Србији постоје истоимена села у општинама Уб, Горњи Милановац, Трстеник, Власотинце. У Општини Штрпце, осим села исто име носи и ски-центар, а у Врању постоје насеља Стара и Нова Брезовица.
У Словенији Брезовица је назив седишта насеља код Љубљане, села код Велике Полане и насељено место у Општини Медводе. И Хрватска има више села са овим називом, а исто се зове градска четврт Загреба.
У Словачкој име Брезовица носе два села у округу Тврдошин, Жилински крај, и у округу Сабинов, Прешовски крај.
Град Чачак има потписан протокол о сарадњи са градом Брезно из Словачке.
(“Села и вароши Драгачева”, Јовиша Славковић)
Горан Шипетић, професор географије
БРЕЗЕ ШТИТЕ ОД ЗЛА
Ово листопадно дрво, о коме је руски песник Сергеј Јесењин написао једну од најлепших својих песама, има велику улогу у веровањима народа Средње и Северне Европе. Сматрало се да су брезове гране заштита од вештица и других злих сила. Тако је у Београду некада постојао обичај да сватови, на путу од куће према цркви, прелазе преко брезове метле, не би задржала уроке и зле душе.
Посебно велику улогу бреза има у веровањима и обредима источних Словена. У руском народу брезове гранчице су незаобилазни елеменат многих традиционалних обреда. Стављале су се изнад улазних врата, како би се зле силе спречиле да уђу, или се носе са собом као заштита. У митологији скандинавских народа дрво брезе посвећено је богу Тору.
У Србији се у неким крајевима задржао обичај да се од суве коре овог дрвета праве бакље (лиле) које се пале за Ивањдан или Петровдан.
(“Речник српских народних веровања о биљкама”, Веселин Чајкановић, “Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба”, Павле Софрић Нишевљанин)
В. Т.
