ПРЕДУЗЕТНИЦЕ У СУСРЕТ ЈУБИЛЕЈУ, ДЕЦЕНИЈИ ПОСТОЈАЊА
Удружење пословних жена “Надежда Петровић” основано је пре десет година, а 11. октобра 2019, на дан рођења наше познате сликарке, прославиће јубилеј – деценију постојања. Од некадашњих 12 чланица, данас Удружење има више од 40 предузетница, већина њих су власнице привредних друштава, предузетничких радњи, а остале су успешне пословне жене које се налазе на руководећим положајима у многим фирмама и институцијама. Подршка жена које су на руководећим местима је веома важна, јер својим саветима и искуствима могу позитивно да утичу, не само на предузетнице, већ и на све оне који намеравају да покрену сопствени посао, каже Горана Танасковић, директорка Удружења пословних жена “Надежда Петровић”.
– Чланице нашег Удружења су из свих области производње, из транспорта, услуга, медицине, образовања… За ових десет година заједно смо расле и едуковале се, увећавале промет, пословне подухвате, успостављале бројне контакте, умрежавале се са другим женама предузетницама. Расле смо и постале озбиљно Удружење пословних жена које има контакте, не само са удружењима из Србије, већ из читавог региона. Циљеви и мисија нашег удружења су управо да жене добију самопоуздање које заслужују. Важно је да жене постану свесне да су њихови производи, ако не бољи, онда исти као и осталих привредника и да заслужују да буду презентовани, не само на територији Републике Србије, већ и шире. То су јаке, савремене жене, мајке, супруге, баке, које поред свих обавеза данашњег времена, успевају да се остваре и као добре предузетнице – нагласила је за наш лист Горана Танасковић.
Поред својих пословних подухвата, ове предузетнице, како у земљи, тако и у иностранству, успешно презентују и Град Чачак, као добро привредно место. Велики успех ових дама је и њихова готово једнака посвећеност хуманитарном раду. Град може бити и јесте поносан на чачанске предузетнице, а то је, поред њиховог јубилеја – десетогодишњег постојања, разлог више да свака од њих буде представљена на посебан начин.
СТУДИО “ПРОТИНИЦА”
На први поглед сасвим случајно, а у ствари у животу ништа није случајно, серијал текстова о чачанским предузетницама Удружења пословних жена “Надежда Петровић” започењимо причом о Бојани Дабић, власници Студија за конзервацију и рестаурацију уметничких дела “Протиница”. Иако је рођена у Лазаревцу, ову младу жену је животни пут довео до Чачка. Од малена је, како каже, знала да се њен позив крије у неком облику уметности. Због тога је са великом радошћу, од треће године Гимназије, из Лазаревца путовала на часове цртања и сликања у Београд, у познату Шуматовачку школу, у Центар за ликовно образовање, једну од најстаријих београдских установа културе, на Врачару.
– Потом сам уписала смер конзервације и рестаурације на Академији српске православне цркве, а после тога на Факултету примењених уметности мастер, такође на конзервацији и рестаурацији. У међувремену сам се удала, родила троје деце, а због позива супруга живели смо и у Краљеву, где је добио свештеничку парохију. У државној установи, у Заводу за заштиту споменика културе у Краљеву, запослила сам се као сликар конзерватор, где сам радила 11 година. Али, пре четири године смо се преселили овде, јер је сплетом животних околности мој супруг Небојша премештен у Чачак. Док сам још радила у Заводу, размишљала сам о приватном послу. Било ми је тешко да свакодневно путујем на посао, да ускладим породичне и радне обавезе, па сам одлучила да постанем предузетник. Отворила сам Студио и сада се бавим потпуно истим послом, као некада у Заводу, конзервацијом и рестаурацијом иконостаса, фресака, слика. Захваљујући раду у Заводу стекла сам велико искуство, јер сам пословно одлазила на многа места, сусретала се са законским и правним актима, економским процедурама, писањем пројеката, све што једна озбиљна фирма подразумева. То знање сам преточила у свој Студио – прича Бојана Дабић и са осмехом открива како је сасвим логично њена фирма добила назив “Протиница”.
ЉУБАВ, ЕМОЦИЈА И ЕНЕРГИЈА
Наша саговорница је тренутно посвећена завршној фази великог пројекта – рестаурације иконостаса, чија израда траје шест месеци. Задовољно каже да је већи део иконостаса већ урадила и вратила у Савинац:
– Црква у Савинцу је споменик од великог значаја. Написала сам пројекат, од Завода за заштиту споменика културе, који даје одобрења и прати радове, добила сам сагласност, а црква је за рестаурацију иконостаса обезбедила средства од донатора из иностранства. До 19. маја би требало да завршим овај пројекат.
Поред тога, ова млада жена бави се и визуелном уметношћу, а јуче (18. априла) је у Београду излагала на међународној изложби Тријенале проширених медија, мултимедијалне уметности и уметности нових медија “Реконекција”. Тријенале ће бити одржано у Уметничком павиљону “Цвијета Зузорић”, као и у другим просторима у Београду и Србији. На овој манифестацији, која ће трајати до 13. маја, биће представљено 50 уметника из разних земаља, а њен циљ је да промовише нове тенденције на савременој уметничкој сцени у области проширених медија и интермедијалних уметничких облика. Тријенале окупља нове уметничке правце, покрете, концепције, методологије, примену комуникацијских технологија и иновативне приступе уметности, објашњава Бојана Дабић:
– То је други сегмент мога рада. Излагаћу објекте, неке слике, направила сам апстрактну композицију. Искористила сам ручно коване ексере из 19. века, који се бацају. Од тог отпада, уз додатак неких позлаћених делова, направила сам интересантну композицију. Пошто је тема “Реконекција”, желела сам да нешто поново оживим. Композиције на ову тему, које се у историји уметности називају објекти, имају везу са мојим целокупним стваралаштвом, сусрећу се у некој далекој тачки…
Осликавање неколико иконостаса, учешће у фрескописању, велики број икона и минијатура које су излагане на групним и самосталним изложбама сведоче о њеном дугогодишњем иконописачком раду. С обзиром на то да се бави и сликањем икона, поносно показује Свете Козму и Дамјана, заштитнике лекара. Док је радила ову икону сарађивала је са колегом Ненадом Гордићем, из Пожеге. Инспирација су јој биле старе иконе са оковима. Веома надахнуто говори о симболици иконе, различитим врстама позлате и начину заштите.
Ова успешна протиница сарађује са фирмама из различитих сфера привреде и учествује у остваривању њихових идеја из области примењене уметности.
– Када сам дошла у Чачак нисам знала да постоји Удружење пословних жена. Али, како се ништа у животу не дешава случајно, видела сам да Удружење организује Сајам предузетништва. Погледала сам њихов сајт, који ми је био веома интересантан и позвала сам Горану Танасковић, директорку Удружења. Заједно са овим предузетницама почела сам да излажем своје радове, а потом, захваљујући њима, и да посећујем разне радионице, јер нико вас не учи да будете менаxери. Да би научили конзеврацију морате да научите све технике, како да урадите нову уљану слику, нову икону, али неопходним областима из економије, презентовања, нико вас не подучава. Сматрам да се највише научи кроз разговор. Лична искуства, и добра, и лоша, веома су важна. Ја сам још увек почетник, имам фирму тек четири године и мени много значе искуства осталих предузетница – каже наша саговорница.
Као и остале предузетнице и Бојана Дабић некада има више, а некада мање посла, али, како каже, срећна је што је једна од њих, јер има више времена да се посвети својој породици:
– Организујем време како мени одговара, у својој фирми обавезе усклађујем са породичним. Дешава се да радим до поноћи, понекад уопште не долазим у студио, а најчешће се усклађујем са децом. Нису породичне обавезе само кување и спремање, треба урадити домаћи, разговарати са породицом, решавати проблеме, испоштовати надуреност, делити срећу… Не желим да прескочим ниједан тренутак одрастања своје деце.
Ова млада предузетница зна да љубав није само емоција, већ и стваралачка, креативна енергија, које несебично дели супругу Небојши, синовима Страхињи и Филипу и ћерки Ђурђи. А њена примењена уметност 
огледа се и у томе што ради посао који воли, који је истовремено и хоби, и разонода…
Н. Р.
