ПРЕДСТАВЉЕНО НОВО ИЗДАЊЕ УМЕТНИЧКЕ ГАЛЕРИЈЕ У ЕДИЦИЈИ “РАВНОТЕЖА”
Књигу ликовних критика Шарла Бодлера “Делакроа”, посвећену једном од највећих сликара романтизма у планетарним размерама Ежену Делакроа, Уметничка галерија “Надежда Петровић” објавила је као осмо издање у едицији “Равнотежа”. О спајању два уметника, једног који слови за најснажнији песнички глас француског романтизма и другог, кога сматрају највећим сликаром епохе, у уторак, 21. августа, у меморијалној соби Надежде Петровић, говорили су књижевник Владан Матијевић, уредник издавачке делатности Уметничке галерије, Даниел Микић, кустос и писац поговора, књижевник Саво Стијеповић.
Зашто Делакроа, образложио је Матијевић. У марту ове године у Лувру је отворена његова ретроспективна изложба, која је после 1963. године, први пут постављена у том обиму, којим је обухваћено око 200 његових слика и цртежа. Изложба се ових дана сели у Галерију “Метрополитен” у Њујорку, а занимљиво је да је један од директора Лувра на отварању изложбе рекао да је слика Делакрое “Слобода предводи народ”, после “Мона Лизе”, најпосећенија слика у историји овог музеја. Говорећи о песнику, аутору Владан Матијевић је рекао да је Шарлу Бодлеру камен темељац модерног песништва, који је својом једином књигом песама “Цвеће зла” и песама у прози “Сплин Париза”, објављеном постхумно, променио историју књижевности. Књига садржи текстове прикупљене из штампе о томе како је Бодлер, иако доста млађи од Делакрое, с којим се интензивно дружио, настојао да прикаже “све одлике сликаревог генија и да их дефинише”. Бодлер у тих шест текстова открива и карактерне црте Делакрое у чијој личности су се стекли и преплитали “скептицизам, учтивост, дендизам, жарка воља, лукавство, деспотизам и једна врста изузетне доброте и умерене нежности, која увек прати генија”.
Кустос Галерије Даниел Микић говорио је о сликарству Ежена Делакрое кроз презнентацију његових најзначајнијих дела. За публику је коментарисао платна: “Слобода предводи народ”из 1830. године, која представља тријумф симболизма и има огромне размере од 3,5 х2,5 метара, “Чудо у Тангеру”, “Јеврејска свадба”, “Портрет Шопена”, “Микелнанђело”, “Медеја”, “Покољ на Хиосу”…
Писац поговора овог издања Саво Стјеповић наводи да су Бодлер и Делакроа “браћа по сродности, по избору”, што је и наслов једне снажне и величанствене Гетеове књиге.
-Реч је о спајању две врсте уметника, један је песник, можда, најснажији глас француске романтичарске школе, а други је, вероватно највећ сликар романтизма икада… Сем тога што су били пријатељи и неговали управо ту сродност у уметности, јер на једном месту Бодлер управо каже – колористи, а при том мисли на Ежена Делакроа, су епски песници. Делакроа је иначе извршио огроман утицај на уметност, не само 19. века, не само на почетак 20. века, Сезана или Ван Гога, од кога му је дошла и највећа апотеоза, јер је Ван Гог сматрао да је Делакроа један од највећих сликара 19. века, ако не и највећи, већ и сви они правци 20. века укључујући и надреализам, сматрали су сликарство Делакрое врхунцем романтизма. Није само Делакроа романтичар, далеко од тога, он је управо својим бојама, снажним колоритом и избором тема, где се преплићу историја, мит, предање и онда се на један чудесан начин кроз те алегоријске слике и платна судара са суровом збиљом, са реалношћу и опорим догађајима којима је био испуњен читав 19. век. Делакроа је више од тога, он је, како рече Мајкл Леви у својој књизи “Историја сликарства” – “Почетак свих почетака и крај свих крајева”. Интересантно је да се ова књига нашла у “Равнотежи” и мислим да је ово једна од бољих ствари која се појавила у овој едицији – истакао је Стјеповић.
Зорица Лешовић Станојевић
