НОВА ТЕХНОЛОГИЈА – АСИСТЕНТ ЗА КВАЛИТЕТНИЈИ ЖИВОТ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ (14)
Бели штап доприноси самосталности слепих и слабовидих, али ово помагало користи свега неколико Чачана који имају проблема са видом. Ипак, нова технолошка достигнућа користе се све више, јер су рачунари, мобилни телефони и програми слепим људима омогућили један потпуно нови „поглед“ на свет. Истина, пут од прве азбуке за слепе до андроид телефона био веома дуг и спор. За још више слободе кретања, рада, образовања, потребно је да држава, локална самоуправа и цело друштво још доста тога ураде… За почетак, бар враћење у функцију постојећих и постављање нових звучних семафора тамо где је могуће. Ово је, поред осталог, речено прошлог четвртка, 11. октобра, на Дан белог штапа, који се традиционално обележава у Међуопштинској организацији Савеза слепих и слабовидих у Чачку.
СЛОБОДА КРЕТАЊА
„Бели је штап слепом човеку помоћ да пређе сваку препреку. Он је мени ко друго око. Са њим се ја пењем високо.“ Ово су стихови тридесетједногодишње Иване Величковић, једне од ретких коју у Чачку можете видети са белим штапом, а који је уз њу већ 16 година. Завршила је прво основну школу у Чачку, а онда средњу у Београду.
– Од средње школе сам почела да користим бели штап, што ми је много помогло да кренем слободно, без пратиоца, да идем до неких места, до којих сам знала путеве, али ме је вид спречавао да самостално дођем до њих. Некада ми је највећа жеља била да могу сама да одем од парка до града, до баке која је становала на 300 метара од моје куће… Вештину белог штапа није тешко савладати, само треба време. У почетку је неопходна помоћ пратиоца, а мени је доста значио Зоран, који ми је помагао у оријентацији – рекла је Ивана, која је истакла да у Чачку постоје високи тротоари, степеници и ивичњаци, који су слепима велика препрека.
ОД БРАЈЕВЕ АЗБУКЕ ДО АНДРОИДА СА ГОВОРНИМ ПРОГРАМИМА
Јована Пејоска, секретар чачанског Савеза, нагласила је да Дан белог штапа представља борбу слепих људи ка једнакости. Она је подсетила да је у прошлости живот слепих људи био веома тежак, јер су права на одлучивање, едукацију и запослење били „мисаоне именице“. Прву школу за слепе отворио је у Паризу 1784. учитељ калиграфије, који је осмислио азбуку „уздигнутих“ слова, како би слепи додиром могли да читају.
– Међутим, у пракси то није имало велику примену. Све то било је пре Браја, његове машине и азбуке за слепе, коју је заједно са једним француским официром осмислио 1820. Брај је идеју о „уздигнутим тачкицама“, која је првобитно требало да служи војницима за пренос информација, унапредио и тај систем, познат као Брајева азбука, састоји се од шест тачкица. Француски учитељ Брај цео свој живот се борио да се његова азбука користи. Тек када су све потребне књиге преведене, слепи су најзад могли да буду учитељи, професори, писци и да деле своје животне приче. Тако су почели да се удружују и да се заједнички боре. Овај пут је био трновит, постепен, дуг и спор, али ево нас данас… Са нашим андроид телефонима и говорним програмима… – рекла је Јована.
ЗАВРШЕНА ОБУКА ЗА РАЧУНАРЕ
Катарина Крстић из Образовног центра „Свети Сава“ је истог дана поделила сертификате полазницима који су завршили обуку рада на рачунару са говорним програмом, а коју је водио Краљевчанин Ранко Вуковић.
– Ранко полазике није учио само информатички програм на рачунару, већ и на мобилним телефонима, коришћење звучне апликације, чиме се побољшава квалитет њиховог живота. Велико задовољство је сарађивати са Савезом слепих и слабовидих у Чачку и Краљеву… Надам се да ћемо и убудуће направити још пројеката и да ће обукама, не само информатичким, бити обухваћен још већи број лица, у циљу њиховог лакшег запошљавања – рекла је Крстић.
ОБРАЋАЈТЕ СЕ СЛЕПИМ ЉУДИМА ДИРЕКТНО!
Божана Марковић, финансијски руководилац Савеза слепих и слабовидих у Чачку, пренела је молбу слепих и слабовидих, да локална самоуправа, тамо где је могуће, активира звучне семафоре.
– Недавно сам са колегама била у Ужицу, где сваки пешачки прелаз, има звучни сигнал. То у Чачку, нажалост, није случај – констатовала је Марковић.
Она је навела и неколико практичних савета у опхођењу са слепим лицима. Најчешћа грешка свих људи је обраћање пратиоцу, а не директно слепој особи, што утиче на осећај несамосталности. А довољно је додирнути раме слепе особе и директно јој поставити питање.
– Уколико слепо лице жели да пређе улицу, први корак је да га питате да ли му је потребна помоћ. Затим, пружите му руку. Правило је да вас држи под руку, а упозоравајте га да ли постоје тротоари или степенице – рекла је она.
В. Тртовић
Дејан Томић, председник Међуопштинске организације Савеза слепих и слабовидих Моравичког округа, навео је да организација има 298 чланова. Он сматра да све категорије особа са инвалидитетом имају бројне проблеме, а у основи свих је неслога удружења.
– Уколико бисмо наступили сви заједно и изнели своје проблеме пред локалну самоуправу и министарства, било би више резултата – мишљења је Томић.
