Већи извоз кромпира у Румунију, Бугарску и Македонију
Протеклих година, због бројних проблема са болестима и штеточинама кромпира, као што су прстенаста трулеж и кромпиров мољац, готово да није било извоза овог поврћа. Ипак, прошле године због изузетно повољних климатских услова, на српским њивама забележен је висок и веома квалитетан принос кромпира. Али, многи произвођачи већ су били забринути за пласман, јер је слутило да ће велика понуда довести и до веома ниских откупних цена. Јесенас се то и догодило. Али већ почетком ове године почео је обимнији извоз кромпира, пре свега у земље у окружењу, због чега је сада, у односу на пре пар месеци, и откупна цена знатно већа – од 15 до 18 динара, у зависности од квалитета и сорте. У земљама у које се тренутно извози, највише се тражи “бели” кромпир, а само мање количине “црвених” сорти иду на румунско и мађарско тржиште.
Према речима Ратка Вукићевића, председника Управног одбора Асоцијације воћара и повртара “Плодови Србије”, више од пола рода из магацина “Агромобила”, једног од највећих произвођача и извозника кромпира, већ је пласирано, а током јануара у извоз је отишло око 400 тона меркатилног кромпира. Уговорена је продаја још 500 тона, а свакодневно из магацина у Гучи у неку од околних земаља одлази шлепер, два овог производа. Вукићевић је сигуран да предузеће “Агромобил”, чији је он власник, неће имати вишкова, а због тражње вероватно ће извесну количину купити на слободном тржишту и паковати у свом магацину, уколико то буде дозвољено.
– Ни најстарији људи у брдским пределима, који се баве производњом кромпира, нису запамтили тако добар род, као прошле године, а у 90 одсто приноса ради се о одличном квалитету. Али то је довело до веома ниске цене, тако да се од произвоћача кромпир на велико откупљивао за 12 до 15 динара по килограму. Извоз је био мали, пре свега јер је цена овог поврћа била ниска у Хрватској, која је извозила кромпир у Црну Гору, Македонију и Бугарску за 12 еуроценти. Залихе кромпира у Хрватској су сада мале, а и ова земља повећала је извозну цену. Сада је опет тражен наш кромпир и надам се да ћемо успети да пласирамо све залихе – изјавио је Вукићевић за “Чачански глас”.
Кромпир из Србије тренутно се извози у Бугарску, Македонију и Румунију, земље које иначе немају довољно меркатилног кромпира. Претходних година, када су код нас били лоши климатски услови за производњу, ове државе су куповале кромпир из земаља ЕУ – Немачке, Аустрије, Холандије… Али, како наводи Вукићевић, ове године је у тим земљама кромпир релативно скуп, сада чак и 24 еуроцента за екстра робу. Уз трошкове превоза, цена је још већа…
На тржишту је сортимент кромпира веома разнолик, јер нема као некада доминанте сорте. Вукићевић саветује произвођаче да “забораве” сорте које дају превелике кртоле, јер нису тражене на иностраном тржишту, већ да се опредељују за сорте које имају већи број мањих, уједначених кртола. “Црвене” сорте се продају добро на домаћем тржишту, пре свега у Београду, где оде скоро 70 одсто рода, али наш саговорник подвлачи да се за извоз најчешће траже сорте “белог” кромпира.
У Србији, где се кромпир гаји на 45.000-50.000 хектара, још увек доминирају “црвене” сорте – “десире”, “рудолф” и “клеопатра” за рану производњу. “Кондора” је све мање, управо због крупноће кртоле. Од белих сората “кенебек” се све мање гаји. “Агрија”, жута сорта, све је интересантија, поред осталог јер се добро пласира, посебно у Албанију. Од раних белих сорти стручњаци препоручују “ривиеру” и нову сорту “коломба”.
В. Тртовић
(Цео текст можете прочитати у новом броју „Чачанског гласа“)
