БЕЗБЕДНОСТ НА ИНТЕРНЕТУ
ПАЗИМО НА ДЕЦУ
Од 5. до 7. марта Регионални центар за стручно усавршавање запослених у образовању у Чачку је организовао интерактивно предавање на тему “Безбедност деце на интернет”. Предавања су одржавана за наставнике и директоре школа, ученике и представнике ученичких парламената, родитеље и представнике Савета родитеља, а предавач је била Катарина Јонев, стручњак за ову област, завршила је Факултет политичких наука, смер Међународни односи, мастер студије Међународног права на Правном факултету, две године докторских студија на Факултету безбедности и тренутно је на докторским студијама на Факултету политичких наука, Међународни односи, све то са непуне 32 године.
ИНТЕРНЕТ ЏУНГЛА
Живимо у дигиталној ери, када је дигитална технологија прожела свакодневицу људи, а дигитални медији су ту свуда поред нас, они су најприсутнији, најраспрострањенији, најмоћнији. Друштвене – социјане мреже, твитер, инстанграм, фејсбук, користи све већи број људи, а међу њима трећина су млађи од 18 година. Стваран и онај виртуелни живот се много разликују, само што, нажалост, наша деца то тек треба да открију. Постоје бројни позитивни аспекти друштвених мрежа, али о оним негативним мало се зна и говори у јавности. Млади су најчешће жртве интернет предатора – педофила, психопата, перверзњака и манијака сваке врсте. Наша деца често праве грешку и постављају се сувише отворено на мрежама, деле своју интиму, информације и комуницирају са потпуно непознатим особама, често скривеним иза лажних идентитета. Злоупотебе такве комуникације су честе, подаци о деци, младима, често се користе у нелегалне сврхе. Из тих и бројних других разлога заштита деце и младих постаје горуће питање, како на глобалном нивоу, тако и у Републици Србији. Готово 95 процената деце приступа интернету на својим андроид и смарт телефонима, а 85 процената користи интернет више од сат времена дневно. Нешто мањи проценат је оних средњошколаца који су себе изложили неком од ризика на интернету, а Центру за безбедни интернет је пријављено 1.690 случајева нелегалног садржаја на интернету.
Од родитеља, наставника и полиције, као и од стручне службе очекује се да децу и младе информишу шта је дигитално насиље и да се оно не разликује пуно од других облика насиља у школи, као и да неће бити толерисано. Мора се развијати свест код младих, али и одраслих, о негативним последицама злоупотребе дигиталних медија, као и информисати јавност о позитивним и негативним аспектима коришћења интернета, потенцијалним ризицима и начинима безбедног коришћења дигиталних медија. Неопходно је стечена сазнања свим ученицима учинити видљивим и доступним, кроз обавезан програм, али и наставницима и осталим запосленима, као и родитељима.
Дигитално насиље је повезано са класичним облицима школског насиља и потребно је предузимање низа превентивних мера за спречавање класичних облика вршњачког насиља, што би допринело и смањењу сајбер насиља.
Предавање Катарине Јонев било је посвећено култури понашања и безбедности деце на интернету. Наставници, деца и родитељи су могли сазнати нешто више о најчешћим облицима опасности које вребају у сајбер пољу, пре свега на друштвеним мрежама. Пружене су неопходне информације о томе шта су сајбер насиље, узнемиравање, педофилија и криминал на интернету. Да би се што успешније превентивно деловало неопходно је знати шта представља ризично понашање и ко је за шта одговоран у сајбер простору, ко је жртва, а ко насилник на интернету. Како осигурати безбедност деце на интернету, указати им на опасности које вребају и наћи решења, изазови су за одрасле у време дигиталне ере и праве правцате „сајбер џунгле“ . Неопходно је о томе свакодневно их информисати И кроз превентиву и заштиту помоћи деци и младима.
ОПАСНОСТИ
Обраћајући се просветним радницима, Катарина Јонев је истакла да је апсолутно на њиховој страин, да их разуме и да се заједнички мора обезбедити и подршка родитеља, који често својим понашањем гурају у ћошак управо оне који могу да помогну њима и њиховој деци у решавању проблема.
– Наша деца су, кад је сајбер простор у питању, под све већим ударом, а ми морамо да се сналазимо како знамо и умемо, проблема је све више – истакла је Катарина Јонев, експерт за питања безбедности деце у виртуелном, сајбер свету и нагласила да у Републици Србији никад није направљено свеобухватно истраживање којим би се показало колико наша деца не схватају да су угрожена од тренутка прикључења на интернет.
И по непотпуним подацима, које је радио УНИЦЕФ 2012. Године, у 17 основних школа, може се закључити да је један од највећих проблема наше деце комуникација са непознатим људима, а седам година наша држава не зна како ефикасно да заштити најмлађе на друштвеним мрежама. Свако треће дете у Србији је изложено некој врсти непријатности на социјалним мрежама. У непријатности спадају педофилија, сексуална експлоатација на интернету, вршњачко насиље. Комуникација родитељ – дете је на врло ниском нивоу, а наставницима су често везане руке.
– Некад желите да помогнете, а не знате како – истакла је Катарина Јонев и навела неколико карактеристчних примера свега оног што се деци из неопрезности на интернету може догодити.
ПРИМЕРИ ЗЛОУПОТРЕБА ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА
– Један од најупечатљивијих таквих примера је и случај девочице, ученице вишег разреда основне школе у унутрашњости Србије, која је преко фејсбука почела да се дописује са директором једне велике и угледне фирме у свом месту, не размишљајући о последицама. Након почетне комуникације, она је убрзо на јавним местима у граду почела да се виђа са педесеттрогодишњим мушкарцем. На састанке је долазила са две другарице, које су седеле за суседним столом. Те „безазлене“ састанке наплаћивала је пет хиљада динара, а пратиљама је давала по хиљаду динара од зараде. Убрзо је дошла на идеју да своју невиност за велике паре прода бизнисмену. О свему су постојали и писани докази. „Пратиље“ су се уплашиле, обавестиле директорку, а она школског психолога, родитеље и полицију. Човек из полиције, задужен за малолетнике, упозорио је да се ради о угледном грађанину и да све неће ићи лако без доказа. Идеја је била да ипак дође до састанка, а да онда педофил буде ухваћен на делу. Умешала се мајка девојчице, иначе самохрана жена са минималном зарадом, која се неопрезно поверила станодавцу, адвокату и добром пријатељу интернет предатора. Наравно, до контакта никад није дошло, директор се повукао, што не значи да то исто није покушао на неком другом месту са другом жртвом – испричала је Јонев.
Други пример са истока Србије указује на један други проблем који је рак рана кад су у питању наша деца, а то су фотографије на друштвеним мрежама:
-Група дванаестогодишњих девојчица је своје голишаве фотографије слала дечацима од 15 -16 година из исте школе. Хтеле су пажњу, а добиле су уцену и дечаци су их присилили на сексуалне односе да не би јавно свима показали фотографије. Нажалост, све девојчице су пристале на уцене, а поново је до изражаја дошао велики проблем, комуникација између родитеља и деце – речи су експерта за питања безбедности деце у виртуелном, сајбер свету.
Д. Даријевић
(Наставак у следећем броју)
