БРЕСНИЦА – МЕСТО ГДЕ СУ ВЕКОВИМА ЗАСТАЈАЛИ КАРАВАНИ И ВОЈСКЕ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (86)

БРЕСНИЦА СА ТРГОМ – МЕСТО ГДЕ СУ ВЕКОВИМА ЗАСТАЈАЛИ КАРАВАНИ И ВОЈСКЕ

Шумадијско село Бресница смештено је на средокраћи путева који воде према Чачку, Крагујевцу и Краљеву. Од Чачка је удаљено 22, од Крагујеца 38, а од Краљева 24 километра. Са овим градовима Бресница је повезана асфалтним, а са суседним селима сеоским путевима. Бресница је једно од најпространијих села на територији Чачка. Захвата површину преко 30 квадратних километара. Правцем север – југ простире се преко осам, а правцем исток – запад око три километра.

Сеоско насеље Бресница једно је од најстаријих у Србији и на Балкану. У засеоку Аниште ископан је, приликом археолошких истраживања, многобожачки жртвеник чије се порекло процењује на око седам хиљада година. Налази се у музеју у Чачку. У Аништу је пронађено још 219 различитих облика керамике и већи број костију, два камена ножића, коштано шило, кошчана копча за каиш. Фигура бога Меркура, заштитника путева и путника, потиче из римског периода владавине овим просторима и стара је око 1700 година. Чува се, такође, у музеју у Чачку.

Кнез Страцимир (1110-1189), брат Стефана Немање, управљао је пределима око Западне  Мораве, око Чачка и даље до Бреснице. Бројни догађаји око Бреснице у 12. веку збивали су уз учешће кнеза Страцимира, којима је он дао печат, а учествовао је и у оснивању Трга у Бресници.

Стефан Првовенчани потписао је један од значајних докумената – Жичку повељу. Посебно је интересантан део повеље који говори о прилозима властелинства, са називима села и засеља, планина и области. Међу њима се на више места истиче село Брестница, односно данас Бресница. У првој (северној) повељи наводи се да се Бресница са тргом налази на преседлини југоисточних падина планине Рудник и северозападних падина Котленика. Село обухвата око шест километара пространства две групе насеља – Мала Бресница и Доња Бресница. У једном документу се каже да је назив Бресница добијен од бреста (дрвета) и да је словенског порекла. Бресница је постојала од давнина ослањајући се на обронке Вујна, односно Островице и Котленика. Она се полако спуштала у долину Бумбаруше, Вољавче и реке Бреснице. Бресница и околина насеља представљали су заједничку, не само географску, већ и економску целину.

Бресницу са тргом треба повезати са већим бројем путева који су се на том простору укрштали. Ово се непобитно утврђује на географској карти жичког епархијског властелинства. На овом простору, северни део властелинства изнад Западне Мораве, био је центар укрштања бројних путева, међу којима је царски друм. Било их је неколико: између Тавника и Бреснице, између Бреснице и Бумбаревог брда, између Бреснице и Борча, и на крају пут према Трепчи (садашњој Горњој Трепчи) и манастиру Вујну.

На овим путевима Бресница је са својим тргом била центар, на коме су били застанци и предаси каравана и војски, да би се лакше савладали планински терени са густом шумом. Бресницу је било немогуће заобићи. Сви путеви од Дубровника у српске земље водили су кроз градове, поред осталих, низ Западну Мораву и од Рудника, кроз Бресницу на исток и јужне крајеве. Нема изворних докумената о изгледу трга у Бресници. Али, он се није битно разликовао од других. Свакако су занатски производи из ближих и даљих места допремани на бреснички трг. Трг у Бресници један је од оних на којима је обављан велики промет увозне робе и новца. Без сумње био је значајан за наплату царина.

У средњовековној Србији било је развијено рударење. Често се помиње рудник у Бресници, који су експлоатисали Саси од 1296. године до пропасти Србије 1459. године.

У једном турском дефтеру помиње се Бресница као Голитићи. Постоји још докумената у којима се помиње Бресница.

Иначе, село се простире од долине Западне Мораве до планинских падина вулканског горја Островице на северу и Котленика на истоку. Средиште села (варошица) има надморску висину 253 метра. Северни руб, Марино Брдо, уздиже се до 670 метара, а јужни крај, Голетићи, спушта се на 230 метара.

Северну границу према гружанском крају чини венац ниских вулканских громада, Марино Брдо са Чакарушом, које се према североистоку спушта у благ превој, преко којег води пут Чачак – Крагујевац. Потом прелази у шумовито горје Вољавчу, које деле села Бресница, Бумбарево Брдо, Гунцати и Тавник. Јужна граница Бреснице сеже до пута званог ибарска магистрала, испред потеса Лугови. Западну границу ово село има са селом Бечњем.

Веће целине локалног значаја су Горњи крај, Мала Бресница и Доњи крај,  у  оквиру којих су Перача, Аниште, Швабуша, Ташовац, Маква, Голетићи и Лугови.

(Милан М. Баковић, “Споменица Бресничке школе”, Бресница, 1996; Јарослав Дашић, “Бресница са тргом од 13-16. века”, Чачак, 1997; Хазим Шабановић, часопис Наша прошлост, 1-2 Краљево, 1969.)

Катарина Чутовић, професор географије, ОШ ”Танаско Рајић” Чачак

Приредила: В. Тртовић