Gimnazijalci
KAO NEKAD HIPICI ŠTO SU
Povodom maskenbala na temu HIPICI, koji je održan u petak, 12. maja, u malom dvorištu Gimnazije, u organizaciji Učeničkog parlamenta škole
Sociološka nauka kaže da “potkultura predstavlja grupu ljudi sa specifičnim sklopom ponašanja i verovanja, koje ih odvaja od šire kulturne celine“. To kaže teorija, a kako mladi danas, oni rođeni ratne ’99. Ili deca „oktobaraca“, rođena nakon „uspele“ revolucije na početku ovog veka, vide hipi pokret i „decu sveća“, mogli smo otkriti na maskenbalu koji organizovao učenički parlament Gimnazije.
Toplo majsko veče, prigodna muzika iz ’60-ih, mlade dugokose devjoke i poneki takav dečkić sa prirodnom dugom kosom, a češće sa perikom, cvećem u kosi, haljine i košulje duginih boja, šareniša ko’ko voliš, „traperice“, neizbežne „lenonke“. Tu su i parole protiv rata i nasilja iz minulog doba, koje i danas imaju i te kako smisla. Šareno i veselo, ali jedva stotinak onih koji su podržali ovakvu ideju. Ima i radoznalih, koji su došli da kibicuju sa strane, a i profesora, poput Aleksandre Mišić, kostimirane u skladu sa temom maskenbala i koja se ne stidi da tako prošeta ulicom. Profesorka Mišić ističe, da su mladi za ovogodišnju temu maskenbala, dobili inspiraciju na časovima sociologije i građanskog vaspitanja, gde su mogli nešto da nauče o različitim potkulturnim fenomenima poput HIPI POKRETA.
Prošle godine mlade je inspirisao kič i šund, a vesela estetika „dece cveća“ je lako prošla kao tema za ovogodišnji maskenbal. Stiče se utisak da malobrojni znaju nešto više o samom pokretu, razlozima njegovog nastanka o društvenom i istorijskom prilikama ere „dece cveća“. Njihova ideologija je krajem ’60-ih „dobacila“ i do naših krajeva, gde su ritualno, tupim makazama za šišanje ovaca šišali ideološki osvešćeni građani i građanke nesretne i zbunjene hipike-turiste, mahom strance, ali i domaće. Šišanja je naravno bilo i po kasarnama, kaže pesma stara. Deca danas, sem malobrojnih, jedva da znaju nešto više o svemu tome. Većina ništa ne zna o čuvenom Vudstok festivalu, a nisu ni gledali filmove „Kosa“ i „Goli u sedu“, nezaobilazne kada se govori o hipi eri. Za novu generaciju sve to je samo zgodna zezancija i povod za dobru zabavu, a muškarcima i prilika da se približe zgodnim dugokosim devojkama. Profesorka sociologije Svetlana Tomašević kaže da to i nije nikakvo čudo kada je većina mladih danas pod jakim uticajem „šarenih televizija“, rialiti programa i turbo folka.
Interesovanje za drugo i drugačije, esteiku marginalnih potkulturnih grupa je slabo, gotovo nikakvo, a nešto više informacija imaju malobrojni i znatiželjni, koji uče iz iskustva roditelja, posvećenih profesora ili guglaju i traže nova znanja na internetu. Po svemu sudeći, uskoro će u dvorištu Gimnazije i na Gradsom trgu odjekivati zvuci trube, hitovi turbo-folka, na taj način će se slaviti kraj školske godine, romantični zvuci muzike ’60-ih, rege, rok, hip-hop slušaće se samo u nekim malim izolovanim enklavama i možda k’o nekad u parku i na Moravi, „baš kao nekad hipici što su“.
Dušan Darijević
Fotografije: Aleksandra Mišić i Teodora Ilić
