Dragačevo Region

ДРУШТВО „ТИЈАЊСКИ ХОРИЗОНТИ“ ОРГАНИЗОВАЛО СВЕЧАНОСТ ПОВОДОМ 140. ГОДИНА ПОСТОЈАЊА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У ТИЈАЊУ

ДА СЕ У ШКОЛСКОМ ДВОРИШТУ ЧУЈЕ ДЕЧЈА ГРАЈА!

Најчешћи показатаљ да поједина српска села убрзано одумиру је опадање броја ученика који похађају сеоске основне школе, а након тога и њихово гашење. Забринути због сталног опадања броја становника у њиховом родном селу, бивши ученици Основне школе у Тијању, већ неколико година покушавају да сачувају ову образовну установу у којој су и они стекли прва и најдрагоценија сазнања за даље школовање. У настојању да предоче свима колико је важно очување основних школа у сеоским срединама, прошлог викенда су уприличили пригодну свечаност поводом 140 година постојања тијањске Основне школе.

smart

Обележавање великог јубилеја – 140 година Школе у Тијању, отворио је др Сретен Поповић, универзитетски професор у пензији, иначе, бивши ученик ове школе. Поздрављајући присутне, он је истакао значај обележавања овог великог јубилеја и окупљања бивших ученика и грађана око идеје да се сачува школа и оживи Тијање.

smart

-Друштво за одрживи развој „Тијањски хоризонти“ је основано у циљу развоја културно-образовног туризма, а да би испунило своју мисију, међу своје приоритете је сврстало очување Основне школе у Тијању, која је, иначе, претходних година била пред гашењем. Пред нама је велики задатак и ако се сви будемо ангажовали, створићемо услове за опстанак ове школе, да се из њеног школског дворишта и даље чује дечја граја, али истовремено и одрживи развој села – рекао је проф. др Поповић.

Књижевник из Гуче Јовиша М. Славковић, један од аутора књиге “Гучки светионик – 160 година основне школе“, говорио је о настанку и развоју школе у Тијању. Он је навео да су почеци писмености у Драгачеву везани за Овчарско–кабларске манастире (Тројице и Сретење), у којима су калуђери били први учитељи.

После Котраже (1822. године), у којој је почела да ради прва приватна школа, 1830. године, у суседном селу Негришорима, отворена је још једна таква, коју је основао и био први њен учитељ свештеник и познати иконосликар прота Јанко Михаиловић Молер. Ову школу је похађало и неколико ђака из Тијања. У последњој деценији прве половине XIX века, појединци и удружени сељаци су настојали да у Драгачеву отворе државну школу, и то у Тијању (средишту среза), али 1842. године Министарство просвете одобрава да се школа подигне у селу Гуча (4. августа 1893. године Гуча је проглашена варошицом). Ипак, школа из Гуче је премештена у Тијање и отворила је своја врата ђацима на Ђурђевдан, али је крајем 1851. била затворена и није радила све до 1881. године. Ђаци из Тијања и других села похађали су гучку школу. Школовање у сеоским школама трајало је тада три године – објаснио је Славковић.

ЗАБЕЛЕЖЕНО О ТИЈАЊСКОЈ ШКОЛИ

Народни трибун Ранко Тајсић, председник тијањске општине, успео је 1880. године да прикупи средства за откуп зграде у којој се раније налазило начелство. Упутио је молбу Министарству просвете за отварање Основне школе у Тијању. Ранко је од погођене суме одмах исплатио 448 и остао дужан 293 динара, уз обећење да ће и остатак дуга измирити када новац прикупи од народа. Новац је прикупио, али га општини није предао, јер је од ње захтевао исплату неког њему неисплаћеног дуга. У време напредњачке реакције, срески начелник је продао ту зграду на лицитацији 1885. године приватном лицу, свештенику Младену Поповићу за 425 динара. Министар просвете је протестовао, сматрајући да је школска зграда бесправно продата.

Ранко Тајсић се заложио да општина тијањска испуни све услове за отварање школе, које је поставило Министарство просвете. Како се ближио почетак школске 1880/81. године, нестрпљиви Тајсић је у јулу 1881. године телеграфски питао министра просвете шта је са одобрењем за оснивање школе. Министар му је одговорио да је одобрење званично отишло и да ће учитеља доцније послати. И заиста, 7. августа 1881. Године, Основна школа у Тијању добија свог првог учитеља Филипа Мијатовића.

Седиште Драгачевског среза из Тијања је 1877. године премештено у Гучу. Стара зграда среске куће у Тијању уступљена је за школу. Након тридесетогодишњег периода (1851-1881), Основна школа у Тијању је почела стално да ради, а трајање основног школовања је 1882. године продужено са три на четири године. У школској 1881/82. години, у први разред је уписано 96, у други 10, а у трећи пет ученика, укупно 111, али је њих 43-оје завршило разреде. Ни ова школа није имала најосновнија учила и наставна средства.

По закону из 1882. године, основне школе имају шест разреда – прва четири чине нижу, а последња два вишу основну школу. У 1950. години, донет је Закон о обавезном осмогодишњем образовању. Извршена је рејонизација школске мреже. Школа у Тијању је 1963. године припала основној школи у Марковици, а 1965. Основној школи у Гучи, којој и данас припада, са статусом издвојеног оделења.

Интересантан је податак, да је у Тијању 1866. године од 298 становника, само њих 19 знало да пише.

У току 1886. године, мештани Марковице, села које је припадало дучаловачкој општини, до подизања своје зграде, одлучили су да њихова деца користе зграду бивше школе у Тијању коју је понудио њен власник свештеник Милан Поповић, под кирију за 20 пара по пореској глави.

Школске 1889/90. године први пут су ђаци уписани у четврти разед у тијањску школу, која је тада уписала укупно 123 ђака, од којих само три девојчице. У првој школској згради радило се пуних 50 година, да би уз велику помоћ народног посланика и добротвора Андрије Протића и добровољним прилозима грађана, 1930. године била подигнута нова школска зграда са ђачком кухињом и учитељским станом и лепо уређеним школским двориштем.

Школа у Тијању није радила: 1899/1900, 1903/04, 1904/05, 1905/06, 1913/14. године, а због Првог светског рата, ни све до 1919. године. Затворена је поново 1941. године и за време окупације није радила, јер је у њој било смештено партијско руководство среза.

Како је навео Славковић, из године у годину број ђака се драстично смањивао. Тијањска школа је 1920/21. и 1930/31. имала највише 166 ученика, а само Тијање је 1953. године имало 567 становника. У прошлој школској години, ова школа је имала само три ђака, а у новој ће наставу у њој похађати четири ђака са једним уписаним прваком.

ОПСТАНАК ШКОЛЕ И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ СЕЛА – ПРИОРИТЕТИ У НАРЕДНОМ ПЕРИОДУ

Милоје Стевановић, власник предузећа “КМН“ и писац из Чачка, поздравио је присутне и нагласио значај школа, образовања и писане речи за опстанак села и народа. Том приликом је Школи у Тијању поклонио издања својих књига, међу којима се налази и “Речник Драгачева“ са 14.500 речи, који је објавила Библиотека Општине Лучани у Гучи.

Божидар Плазинић, сликар из Чачка и бивши ученик тијањске школе, представио је активности које је до сада реализовало удружење „Тијањски хоризонти“ у циљу опстанка и развоја села. Говорио је и о плановима за наредни период, изражавајући наду да неће изостати неопходна подршка за реализовање осмишљених пројеката који ће донети бољитак овом предивном драгачевском селу.

Милић Поповић, власник предузећа “Интерфуд 60“ из Чачка, такође бивши ученик школе у Тијању, посебно је истакао значај пољопривредних задруга са чијим је гашењем дошло и до одумирања овог, као и других села широм Србије.

Душан Р. Ивановић, председник Управног одбора Локалне акционе групе Драгачево – Јелица – Западна Морава, представио је ЛАГ као организацију цивилног сектора која окупља 65 драгачевских и чачанских села у оквиру ЛИДЕР програма и посебну пажњу посвећује школама, јер оне имају изузетно значајну улогу за одрживи развој сеоских средина.

Скуп је завршен договором домаћина и гостију да се у наредном периоду још активније баве унапређењем услова живота у Тијању, како би се село развијало и оживело.

В. С.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.