ИНТЕРВЈУ: ЕКСКЛУЗИВНО: НЕМАЊА РАДУЛОВИЋ, СВЕТСКИ ВИОЛИНИСТА У СУСРЕТ ФЕБРУАРСКОМ КОНЦЕРТУ У ЧАЧКУ
Концертом виолинисте светске репутације Немање Радуловића, најављеним за 5. фебруар 2017. године, Чачак ће несумњиво бити привилегован град, а судећи по интересовању публике из окружења и својеврсни регионални центар догађаја високе културе. После три месеца преговора и договора са руководством Дома културе, пре свега, захваљујући ангажовању главног уредника програма Весне Петровић, након концерта који ће имати у Београду на “Коларцу”, Чачак ће овог пута бити једини град у Србији, у коме ће са својим сарадницима наступити овај млади виртуоз. Привилегија је тим пре већа, јер се његови концерти заказују на две године. На овај ексклузиван интервју Немања Радуловић је пристао 24. децембра у Београду.
Немања Радуловић је рођен 1985. године у Нишу. Као вундеркинд је већ са осам година имао свој први наступ, са 14 је примљен на Високи национални конзерваторијум за музику у Паризу, у класу професора Патриса Фонтанарозе, који је имао пресудан утицај у његовој “муњевитој каријери”, као и професор Дејан Михаиловић на Факултету музичке уметности у Београду. Мајсторске курсеве похађао је код чувених виолиниста Јехудија Мењухина, Xошуе Епштајна и Дејана Михаиловића. Одржао је више од 900 концерата у готово свим престижним дворанама света и освојио бројне награде. Харизма којом осваја публику и особен стил наступа и музицирања су оно по чему се препознаје и памти Немања Радуловић…
Да ли је Ваш долазак у Чачак потврда високог професионализма и чињенице да је култура заиста глобално добро? Обично чујемо од великих уметника да нема малих и великих улога, малог и великог концерта, постоји само добро, или лоше урађан посао. Шта Вам је био мотив да дођете у један мали град и да нам приуштите ово велико задовољство?
-Ја не правим разлику између медија, између мањих и великих градова, мислим да музика треба свуда да буде. Волим да свирам и у Њујорку и у Токију, али не правим разлику између људи. Из искуства, морам да кажем, од како се бавим овим послом, иако не могу да кажем да је то за мене посао, него заиста љубав, схватио сам, у било ком граду да свирате, битна је организација и битна је публика.
И када осетите да људи заиста желе да им свирате, па, ништа лепше. Када вас неко зове, да ли свирали у Чачку, или у Лесковцу, Нишу, Аранђеловцу, или у Београду, мени је заиста свеједно.
Зорица Лешовић Станојевић
(Цео интервју са Немањом Радуловићем читајте у новогодишњем броју „Чачанског гласа“)
