Aktuelno Obrazovanje

ИМАО ЈЕ БОГАТО ИСКУСТВО, ЗНАЊЕ И АУТОРИТЕТ…

ОМАЖ ПРИЈАТЕЉА ПЕДАГОГУ ДР БРАНКУ КОВАЧЕВИЋУ

Одбор за обележавање годишњице смрти др Бранка Ковачевића (Миросаљци, 20. јануара 1924 – Чачак, 10. августа 2016 ), који су чинили: академик Драгутин Ђукић, Лела Павловић, Бојана Јакшић, Милош Нешовић и Вучко Грујовић, окупио је прошлог петка у свечаној сали Музичке школе породицу, пријатеље и поштоваоце овог великог и угледног педагошког саветника и ствараоца. Директорка Међуопштинског историјског архива Лела Павловић подсетила је на маркантна обележја Ковачевићевог дугог и плодног живота, којa је он сам оставио у својој аутобиографској књизи “Фрагменти сећања”.

BK

Одрастао је у многочланој породици са десеторо деце, а отац Војко наменио му је судбину сеоског домаћина. Бунт младог дечака, жељног образовања, који је такорећи “непримереним” понашањем изнудио сопствено школовање, а затим и усавршавање које је неговао готово непрекидно, одвео га је до доктората. Завршио је Учитељску школу у Ужицу, вишу педагошку у Београду, студије педагогије на Филозофском факултету, докторирао на Факултету политичких наука 1984. Био је учитељ, просветни инспектор, просветни саветник среза, директор школе “Вук Караxић”, дугогодишњи директор Међуопштинског завода за унапређивање васпитања и образовања и сарадник чачанских факултета, члан Просветног савета Србије, али и фудбалер у Гучи, добровољац на изградњи пруге Шамац – Сарајево… Објавио је 15 књига, велики број стручних радова, чланака и реферата, организовао бројне научне скупове, за свој рад добио многа признања, међу њима и орден рада са златним венцем 1979…

-Доброта у појединцима који много знају и могу, а говоре осмехом, достојна је дивљења. Зато нам је и данас, годину дана од како нас је напустио, у срцу, души и сећању. Тај дивни, племенити човек, освајао је једноставношћу и јасним речником, јер само су велики и умни људи величанствени у својој једноставности. Бранко је имао стрпљења да саслуша и поучи, да дигне и глас кад би препознао неистину и неправду. Био је и учитељ и васпитач. Смрт завршава живот, али не и поштовање, љубав и сећање… – рекла је надахнуто Бојана Јакшић, председница Кола српских сестара “Надежда Петровић” са којим је Бранко Ковачевић дуго и блиско сарађивао.

Више од педесет година Бранко је породично друговао и професионално сарађивао и са Милошем Нешовићем, некадашњим првим начелником Моравичког округа, који је подсетио да су им се путеви укрштали на терену друштвених делатности, посебно васпитања и образовања, пошто је Бранко Ковачевић, као научни радник, био носилац бројних функција у овим областима. “Имао је огромно животно искуство и знање, одликовали су га богатство идеја, чврсти ставови и ауторитет. Подстицао је високо школство у Чачку и дао му немерљив допринос. Био је добар супруг и отац, због чега је имао сталну и несебичну подршку породице…”, истакао је, поред осталог Милош Нешовић.

2

Писац и публициста Вучко Грујовић је један од оних сарадника које је Ковачевић, као и многе друге подстицао на стваралаштво. Грујовић је о Бранку говорио кроз анегдоту, као и прота Хаџи Јован Лукић. О сродничким и сарадничким везама са Ковачевићем и значајној подршци коју је давао Огранку Вукове задужбине говорила је мр Гроздана Комадинић. Вече сећања на Бранка Ковачевића музиком на клавиру оплеменила је и професорка Музичке школе Маја Милекић. Стиховима Драгутина Ђукића и Драгана Угарчине и песмама које је волео, ово вече употпунили су Баћко Букумировић, Петар Новитовић и чланице Кола српских сестара, Милка Вуковић и Весна Бугарчић.

З. Л. С.      

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.